|
FC Sartid FC Sartid - FK Partizan 0:1 Stadion: Sartida. Gledalaca oko 10.000. Sudija: Tanović (Subotica). Strelac:Saša Ilić u 77. minutu. Žuti kartoni: Sočanac, Damjanović i Mudrinić (Sartid), Mišković i Ilić (Partizan). Veoma dobra utakmica, čak šta više najbolja koja je viđena u poslednje vreme na stadionu Sartida. Od samog starta utakmice, igrači Partizana su krenuli u veoma jak presing, ali su se ipak ubrzo povukli na svoju polovinu, i u toku prvog poluvremena uspeli dva puta da prenesu loptu na Sartidovu polovinu. U tim trenutcima Goran Bogdanović je se poigravao sa odbranom Partizana koja samo uz pomoć sreće nije kapitulirala u prvom poluvremenu. Bogdanović se posebno čini se okomio na reprezentativca Sašu Ilića, kojem je samo u intervalu od 3 minuta dva puta majstorski proturio loptu kroz noge, izazivajući erupciju oduševljenja na tribinama. Gledajući nemoćnog Ilića koji je u tim trenutcima potpuno izgubio kompas, počinjali smo da shvatamo da dok god takvi mladi igrači puni sebe igraju za reprezentaciju, veoma male su šanse da se i reprezentacija nađe u baražu, a kamoli u završnici nekog Evropskog ili Svetskog prvenstva. Jednostavno, bilo je milina gledati kako igrači Sartida drže lekciju Partizanu, što ilustruje i nesportsko ponašanje trenera Partizana Tumbakovića, koji je u svojoj nemoći provocirao sudije, delegat utakmice je čak dva puta ustajao da opomene trenera Partizana, ali je on nastavio sa svojim ponašanjem, inače, sudija ga nije isključio sa utakmice, iako bi to trebala biti sankcija, ali ipak, Tumba je Tumba. U drugom minutu, slobodan udarac je izveo Mudrinić, ali je lopta udarila u živi zid, minut kasnije, ponovo slobodan udarac, i opet isti epilog. Naravno, lekcija Bogdanovića mladim igračima Partizana nije prestajala, jednom prilikom su ga tri igrača Partizana napala, ali je on manirom velikih majstora petom odigrao do svojih saigrača, jednostavno, jedini način da se Bogdanović zaustavi bio je prekršaj, koji su igrači Partizana stalno primenjivali, i to veoma oštro, čak šta više i veoma opasno, ali sudija Tanović nije to znao da sankcioniše kartonima, čime je unosio nepotrebnu nervozu među igrače. Prvi karton na utakmici dobio je Damjanović, i to posle jednog bezazlenog faula na sredini terena, što je veoma iziritiralo publiku, samo minut kasnije i Mudrinić je dobio žuti karton, što je dovelo do velikog negodovanja kod publike, imajući u vidu za kakve prekršaje igrači Partizana nisu bili kažnjavani. Prvi žuti karton igrači Partizana dobili su u situaciji kada se za to daje crveni karton, naime, Bogdanović je došao do kaznenog prostora Partizana, odigrao dupli pas sa Antunovićem, izašao sam isped Miškovića, karakterističnim 'bicikla' driblingom prevario mladog igrača Partizana, proturio mu loptu kroz noge, ali je Mišković u padu rukama zaustavio loptu, iako je bio poslednji igrač odbrane i Bogdanović imao slobodan put do golmana Radakovića, sudija mu je pokazao samo žuti karton. Pravi šou po levoj strani imao je Antunović, kojeg je bilo gotovo nemoguće zaustaviti, jednom je prešao kompletnu odbranu Partizana, ubacio loptu u sredinu, na peterac, na nju je natrčao Kizić, snažno šutirao, ali je u poslednjem trenutku jedan igrač Partizana izblokirao taj šut. Jednostavno, u prvih 45. minuta Partizan je bio ponižen, ali se ipak uz mnogo sreće provukao, i na odmor se otišlo rezultatom 0:0. U nastavku meča potpuno druga slika, Bogdanović se 'ohladio', i više nije ni pokušavao da igra kako zna, a tada je u Sartidu na scenu stupio golman Žilić, koji je Politici za ovaj meč dobio smešnu ocenu 6, iako je realno zaslužio 10 bez ikakvog dvoumljenja. Između ostalog, ako ste se pitali zašto na ovom sajtu nikada ne pišu ocene igrača koje su dobili na utakmicama, ovo je dokaz tome, jer su svi igrači Sartida dobili ocene 6 osim Bogdanovića koji je dobio 7, a u Partizanu su svi dobili 7, 8, iako je to daleko od realnosti koja je viđena na stadionu. Između ostalog, takvi su naši novinari, i obično ko pobedi dobije astronomske ocene,a ko izgubi niske, iako je svima jasno da ne pobeđuje uvek bolji. Recimo, na ovoj utakmici Ilić je dobio ocenu 8, samo zato što je postigao gol, a inače realno, jedva da je zaslužio 5, pa pre bih rekao 4. Veoma dobru igru u dresu Partizana je pružio Ajezdin Nuhi, koji je tokom čitavog meča trčao i na njegovom licu se nije mogla videti grimasa koja bi odražavala njegov umor. Jedan navijač koji se nalazio neposredno u mojoj blizini je izjavio 'e, pa lako je njemu kada ne jede masno'. Takođe, sa južne tribine stadiona gde su se nalazili Despoti, veoma često se mogla čuti pesma 'Partizan je Talibanski tim'. Dakle, golman Dragan Žilić je pružio verovatno najbolju partiju u svojoj golmanskog karijeri, u nekoliko navrata, posle greške Sartidovih igrača Partizanovci su se nalazili na samo 5 metara od gola Žilića, ali je on to fenomenalno branio, jednom udarac Vukića po zemlji, uhvatio je živu loptu, dok je drugi put izuzetno snažan udarac Ilića sa 7-8 metara uspeo da odbrani, lopta je išla direktno u rašlje, ali se Žilić izvio koliko je dugačak i zaista fenomenalnom paradom sprečio pogodak. Presudni trenutak se čini se odigrao kada je do tada najboljeg igrača u Sartidovoj odbrani, Milorada Mrdaka, zbog povrede zamenio Dragan Glogovac, koji nije navikao da igra na poziciji klasičnog libera, tako da su crno-beli lakše dolazili do gola Sartida. Gol je pao u 77. minutu, u karakterističnom Partizanovom stilu, jer osim kada crno-beli daju golove iz penala (a to je poslednjih godina zaista veoma česta pojava), oni ih daju i na ovakav način. Naime, korner je sa desne strane izveo Vukić, bio je to jedan veoma loše izveden korner gotovo po zemlji, lopta je prošla pored noge Sočanca, u toj gužvi se dokotrljala do Ilića, koja je lopta više pogodila nego što ju je on zakačio, i završila u mreži golmana Žilića. Tako je Saša Ilić, inače do tada najgori pojedinac u redovima Partizana postao junak utakmice, iako je samo minut pre toga posle faula nad Žilićem (ali ko to još svira) promašio prazan gol sa 8 metara, a takođe je usled svog neočekivano visokog stepena nervoze uspeo i da zaradi žuti karton, stekao se utisak da je Goran Bogdanović nabio kompleks mladom Iliću, jer ga je vrteo po terenu kao 'beba zvečku', naročito u prvom poluvremenu, i time dokazao svima da je majstor fudbala čiju krunu u našoj ligi, uskoro neće niko skinuti. Do kraja meča, Partizan je rutinski odradio posao, u igru u redovima Sartida je ušao mladi Vučina Šćepanović, koji je odigrao solidno, dok je u redove Partizana ušao Vladimir Ivić, takođe reprezentativac koji se vratio na teren posle povrede, i za to kratko vreme koje je proveo na terenu pokazao da se radi o veoma kvalitetnom igraču i za kojeg se može reći da je budućnost našeg fudbala za razliku od Ilića koji je očigledno u Partizanu otišao malo previše u visine, ali ipak, treba očekivati da će ga Partizan uskoro prodati za lepe pare, to što će u nekom inostranom klubu sedeti na klupi kada vide njegove kvalitete, ipak nije tema koja bi se nas ticala, a između ostalog neće biti ni prvi, a ni poslednji sastavi timova: Sartid: Žilić, Kizić, Radosavljević, Mrdak, Glogovac, Sočanac, Vasković, Bogdanović, Damjanović, Antunović, Mudrinić, Zečević (Šćepanović). Partizan: Radaković, Rašović (Jeremić), Mišković, Stojanovski, Nuhi, Duljaj, Trobok, Vukić, Saša Ilić, Bečanović (Ivić), Ranković,( Lazović). 11.11.'01 |
