Jovica Škoro je u Sartid došao posle ponovljenih posrtanja na početku prošlogodišnjeg Prvenstva. Na startu, u debiju na klupi Sartida, poražen je u Smederevu kruševački Napredak sa 3:0. Mnogi su bili skloni da te “prve mačiće” pripišu Škorovom poznavanju njegovog ranijeg tima (u Napretku je bio nedugo pre toga trener, mnogo ranije igrač). Godinu i nešto dana kasnije Jovica Škoro je čak u dve ankete proglašen za trenera godine u našoj Prvoj ligi. U međuvremenu je postao i član Stručnog odbora FSJ, tela koje treba da definiše dalje pravce razvoja jugoslovenskog fudbala. Više razloga za samo jedan intervju.

7 Za Sartidom je najuspešnija godina u istoriji Kluba. Kako Vi, ocenjujete postignuto?

- Stvarno smo postigli veliki uspeh; četvrto mesto na kraju prošlogodišnjeg prvenstva, ušli u Intertoto kup, dostojno smo reprezentovali i grad i Klub u Evropi, u novo prvenstvo smo krenuli da se što bolje plasiramo, momentalno smo četvrti na polusezoni, a plasirali smo se i u polufinale Kupa. Sve su to lepi trenuci i za grad i za navijače, naravno i za Klub. Da bi jedan klub imao ovakve rezultate svi segmenti unutar njega moraju da funkcionišu i da dišu jednom dušom. Sartid je sada baš takav, od fudbalera, koji su pravi profesionalci, preko Uprave i navijača, do Fabrike koja je dala potporu svemu kao generalni sponzor. Ako se tako radi, rezultati moraju da dođu. Mi nismo imali nikakve trzavice unutar Kluba, drugarstvo je vrlo bitna činjenica u sportu, i to se odmah reflektovalo na terenu.

7 Vašim dolaskom prekinut je defile na klupi Sartida. Možda nije najpristojnije pitanje, ali kolika je uloga trenera u uspesima i neuspesima jednog tima?

- Sigurno da uloga trenera nije zanemarljiva, ali, kažem, ne može ni trener sam, ako nema pored sebe kompletan prateći aparat. Trener je onaj koji to sve samo nadogradi.

7 Skromno zborite a na dan kada se ovaj broj”Sedmice” pojavi treba da dobijete priznanje kao najbolji trener, i to od kolega, što još više verovatno laska, u anketi “Politike”, i još jedno od “Sportskog žurnala”.

- I meni je ovo najuspešnija godina u karijeri. U jednoj godini sve to ostvariti što smo malopre nabrojali - to je za jednog trenera veliki uspeh, da ne budem lažno skroman.

7 Postoji teorija po kojoj od bivših napadača bivaju bolji treneri nego od onih koji su igrali u odbrani. Slažete li se s tim?

- Ne znam. Od kako sam počeo da se bavim trenerskim poslom imao sam viziju igre u kojoj je na centralnom mestu bio napadački fudbal. Tome sam prilagođavao igru svoga tima, bilo gde da sam radio. Nikad se nismo branili. Ali za to treba imati i igrače... Uvek sam želeo da moja ekipa da gol više, da igra otvoreno, napadački.

7 Uzgred, zašto Vaše kolege, ne znam za Vas, nisu baš srećni kada ih zovemo trenerima, kako smo ih decenijama unazad zvali? Više vole ono “šef struke”.

- Meni je sasvim svejedno. Zna se ko je tu ko. To “šef struke” čak zvuči pežorativno... Zna se da sam ja trener i da sam šef stručnog štaba i tu niko nikavim nazivom ne može ništa da mi ni doda niti oduzme.

7 Vi ste u Sartid došli za vakta Duška Matkovića. Njegova ljubav prema ovom sportu je nesporna, baš kao i nezanemarljiva uloga u nastajanju Kluba. S druge strane, je li bilo možda onoga “Jovice šta će ti ovaj u timu, stavi onoga...”?

- Mislim da je Matković čovek koji je udario temelje FK Sartid, ovakvom kakav je danas. To se mora priznati i to mora da se naglasi. Kada sam došao ja to nisam znao, ali su mi ljudi pričali. U petoj godini njegove “vladavine” Klub je ušao u Evropu i žao mi je što se desilo ovo što se desilo, što se njega tiče, ali to ne treba mnogo potencirati. U svakom slučaju, mislim da smederevski fudbal tom čoveku duguje veliku zahvalnost. A što se tiče mešanja... Meni se niko nije mešao. Nikada nikom nisam dozvoljavao da mi se meša u sastavljanje tima. Ako treba da gineš - gini svojom glavom. To je moja deviza. Nisam tražio nikakvu zaštitu. Ako sam pogrešio - ja sam pogrešio. Ako treba da snosim konsekvence - zna se kakav je trenerski posao: nema rezultata moraš sam da odeš.

7 U nedavnoj anketi “Blica” bili ste jedini koji je za najbolji evropski tim protekle godine proglasio Bajern. Svi su glasali za Real. Da li je to zbog toga što priznajete samo rezultat, ili ste ljubitelj nemačkog fudbala, ili je možda posledica letošnje “traume” u duelu sa onim drugim minhenskim timom?

- Baš ono prvo - rezultat. Zna se kakav je nemački fudbal, nije on mnogo kreativan, ali se isto tako zna da su oni pravi profesionalci. Glasao sam za Bajern jer je on u ovoj godini postigao najviše moguće rezultate - prvak Evrope i sveta. To je jedino merilo.

7 Da li ste očekivali da ćete posle manje od godinu sa Sartidom biti u situaciji da za protivnika imate već pomenuti Minhen 1860, u zvaničnoj utakmici?

- Pošteno da kažem, nisam razmišljao o tome. Kada sam došao cilj je bio da se ne ispadne, a mi smo iskoristili šansu koja nam se ukazala pet-šest kola pre kraja da budemo pri vrhu tabele. Mada nam je OFK Beograd u polusezoni bežao 9 bodova na četvrtom mestu, mi smo ih pretekli i na kraju završili u tom Intertoto kupu.

7 Na kraju, koji su dometi ovog tima Sartida? Navijači k’o navijači, malo ste ih i razmazili, svake godine očekuju više.

- Mi smo takvi ljudi. uvek želimo samo više. Nekad me to i nervira, dolazi nam ovde neki protivnik i ljudi mi kažu “daćemo im pet komada”. Svi igraju fudbal i čovek mora da bude realan i obazriv, uvek da bude na zemlji. Normalno je da će jednog momenta doći i do krize rezultata. I Partizan jednog momenta izgubi tri utakmice, a Zvezda, koja ima dobre igrače, pola sezone je provela u sredini tabele. Najbitnije je da se održava takmičarska tenzija u klubu i da se radi što organizovanije i onda bude i rezultata.